Ako mi tokom gledanja prethodnog Markovićevog filma Poludeli
ljudi (Belgrade Folllies) nije bila sasvim jasna njegova ideološka
orijentacija, ovaj film je to razjasnio.
U uvodnom govoru na samom početku filma, Marković jasno
pokazuje da zaista veruje u demokratiju i slobodu. Stanicu B92 naziva
poslednjim bastionom slobode (ovih dana sam se ponovo setio opaske profesora
Mladena Lazića koje je rekao da treba izbegavati sintagmu slobodni mediji (jer
zavise od investitora), pa umesto nje treba koristiti sintagmu privatni mediji).
Deluje mi da Marković u ovom periodu gaji iste iluzorne i infantilne nade (koje
sam i ja gajio) da će nakon odlaska Miloševića biti med i mleko....
Ni danas, 17 godina posle petog oktobra čini se da se nismo
pomerili mnogo...
Iako ovaj film deluje kao delo politički neprosvećene osobe,
neću mu zameriti, pa ću pogledati i njegove ostale filmove...
...ali ću ovaj film oceniti sa 4/10
Нема коментара:
Постави коментар