Trifoovu knjigu o Hičkoku pročitao
sam na leto 2014. Knjiga je neophodno štivo za svakog ko se za film interesuje
jer predstavlja razgovor dva čoveka koji ni po čemu nisu slični osim toga što
obojica poznaju i obožavaju filmove. Trifo se u razgovoru postavlja u pasivniji
položaj, ali ipak ima smelosti da Hičkoku postavlju inteligentna i smislena
pitanja. Pitanja kojima vrlo retko podilazi Hičkoku (iako mu se očigledno
divi).
Film je u suštini više priča o
Hičkoku kao autoru izuzetnih filmova, a manje o Trifou, njihovom odnosu i samoj
knjizi. O Hičkokovim filmovima između ostalih pričaju, David Finccher, Martin
Scorsese, Paul Schrader što ovaj film čini vrlo dobrim prvim korakom u
upoznavanju sa likom i delom Alfreda Hičkoka. Lično ja (budući da sam pročitao
knjigu i često slušao priče Šredera i Skorseza na temu filma) u ovom filmu
nisam video ništa novo…
Ali pošto volim da čujem kako neki pametni ljudi govore ono što ja već znam, ovaj film me je zabavio.
Ali pošto volim da čujem kako neki pametni ljudi govore ono što ja već znam, ovaj film me je zabavio.
Usuđujem
se da ocenim ovaj film
7/10
Нема коментара:
Постави коментар