Izuzetno
ekspresivno snimljen film (često korišćenje širokog ugla kamere, vrlo pažljivo
kadriranje i montaža u samom kadru – slično kao u filmu Nemirni) koji (baš zbog toga što je dobar) može biti metafora za
mnogo stvari.
Lično sam ga doživeo kao priču o
usamljenosti, očaju i pakosti koja je proizvod ova dva prethodna stanja.
Tenzija između Ljube Tadića i Bate Stojkovića postoji tokom čitavog filma da bi na kraju došla do
usijanja (efektno izmontirana scena ubistva).
Usuđujem se da
ocenim film
8/10
Нема коментара:
Постави коментар