Želeo sam da mi se ovaj film svidi. Ipak,
bez obzira na to, tražio sam razloge
zbog kojih mi se ovaj film ne bi svideo. Nažalost, uspeo sam da ih nađem.
Ono što mi se na prvom
mestu ne sviđa je to što su vazemaljci prikazani kao inteligentnija bića, ali ipak
problemene oko komunikacije rešavaju inferiornija bića, to jest ljudi. Zar nije
logično da se vanzemaljci pripreme i prilagode za komunikaciju sa ljudima kad
već dolaze na Zemlju. Ipak, da je to slučaj, filma ne bi ni bilo.
Naredna zamerka se odnosi na menjanje
ponašanja uslovljeno nelinearnošću vremena (ovo menjanje bi moraolo da se desi,
ali ipak nije). Mislim da ljudi ne mogu da funkcionišu na ovaj način. Ako je glavna
junakinja poprimila nešto od vanzemaljske inteligencije, pa tako vreme u njenom
mogu prestaje da funkcioniše linearno, morala bi da promeni i ponašanje, ali
ovo se ne dešava. Ona do kraja filma ostaju žena na prvom mestu, samo malo
depresivnija nego što je bila. Po ovome je film vrlo konzervativan, jer iako je
sada delom vanzemaljac, ona na prvo mesto stavlja ljubav i porodicu. Ovakva
romantičarska predstava života je, verujem, uzrok uspešnosti ovog filma.
Kao primer, suptoran ovom, mogu navesti Close Encounters of the Thrid Kind iz 1977.
(gde Ričard Drajfus iako nije dobio ništas vanzemaljsko, postaje toliko opterećen
komunikacijom sa vanzemaljcima da u potpunosti ignoriše svoju porodicu i
napušta ih, načelno, zarad produbljivanja odnosa sa vanzemaljcima – iako sam
ovaj Spilbergov film pogledao pre više od pet godina, ovo mi je ostalo u sećanju).
Ipak film je lepo snimljen, dosta je mračan, boje su hladne, što doprinosi osećanju nelagodnosti
i depresije, što je u skladu sa pričom filma. Stoga neću biti toliko oštar
Pa se usuđujem da ocenim ovaj film
7/10
Нема коментара:
Постави коментар