Nefokusirana papazjanija režimskog reditelja - Uzavreli grad (Veljko Bulajić, 1961)

Pogledao sam film Veljko Bulajića i slobodno mogu reći da film deluje kao da dolazi iz zemlje čija je kinematografija na početku svog razvoja. Sa ovim filmom to je i bio slučaj.

Bez jasnog fokus, Bulajić bi želeo da nam ispriča sudbine svih junaka, očekujući da izazove empatije velikog broja raznovrsnih gledalaca. U nastojanju da udovolji svima film nema jasan fokus. Ovo je priča o ljudima čiji su životi promenjeni usled agresivne industijalizacije u SFRJ neposredno po završetku Drugog svetskog rata.

Bulajić hoće da nam ispriča kako ta trenutna situacija u SFRJ utiče na različite profile ljudi (vođu radnika, nepismene seljake, mladiće, devojke, montera – plejboja, "dame iz Rovinja"...). Za razliku od Altmanovog Nešvila, Bulajić ne ospeva da se snađe sa velikim brojem glavnih aktera čiji se životi menjaju u isto vreme u istom mestu.

Zbog toga, barem ovim filmom, Bulajić ne odaje utisak snažnog autora, već onog koji bi da udovolji svima.

Usuđujem se da ocenim ovaj film

4/10.

P:S.: U par kadrova ovog filma kada rukovodilac gradilišta odlučuje kojih radnika želi da očigledno se oslikav ideologija jugoslovenkog real socijalizma. Zločini kao što su krađa od kolege radnika i krađa zadružnog novca se osuđuju, dok krađa buržujeske posluge ne podleže sankcijama. Nije bitno da li neko krade,  ključno je od koga krade.

Link https://youtu.be/IZ9lxjjYuqQ