Prvi susret sa radom strip scenariste Alana Mura bio je početkom 2009. kada sam prvi put pročitao grafičku novelu The Watchmen. Čini mi se da je to bilo tokom januarskog ili februarskog ispitnog roka i sećam se da sam malo slobodnog vremena koje sam u to vreme imao pokušavao da iskoristim isključivo za čitanje. Nakon prvog čitanja bio sam gotovo oduševljen.
Film sam pogledao u bioskopu u vreme kada se pojavio i očekivano bio vrlo razočaran njime (iako nisam očekivao previše). U međuvremenu sam pričitao i njegovu Ligu izuzetnih džentlmena i Batmen The killing joke, ali nisam bio naročito oduševljen. Nakon toga sam ponovo pročitao The Watchmen tokom 2013. ili 2014. ali se nisam vezao za nju kao prvi put. Onda sam negde krajem oktobra 2016. prvi put počeo da čitam Stvorenje iz močvare. Sećam se da mi je prva knjiga bila toliko osrednja da umalo nisam prestao da je čitam, ali sam je na silu završio jer sam znao da u drugoj knjizi ulogu scenariste preuzima Mur i želeo sam da imam kontinuitet. Vrlo brzo sam pročitao i treću knjigu i čini mi se deo četvrte, ali nisam je završio.
Na sajmu knjiga u Darkvudovoj radnji, sam kupio knjigu 2 za 1990, a 3, 4, 5 i Jezovnik 7 za 3000 dinara. Iako me muči to što nemam čitav komplet, verujem da je prva knjiga zanemarljiva i da Mur, oslanjajuću na prethodna izdanja, gradi autentičan svet koji je toliko zavodljiv da me iznova očarava.
Нема коментара:
Постави коментар