Ovaj omnibus sam pogledao najviše zbog Arsenijevićevog dela, ali je iako korektan, ipak razočarao.
Pre nekih desetak godina sam pogledao njegov Ljubav i drugi zločini (2008) a nedugo zatim i (A)torzija (2003), dok mi je prvi film bio prihvatljiv, drugi je bio gotovo nepodnošljiv. Razumeo sam metaforu i potpuno mi je bilo jasno zašto bi takav film bio nominovan za Oskara, ali...
Jasmila Žbanić koja je režirala priču kojom želi da kaže da bez obzira na sve naše razlike ono što nas ujedninjuje je amerikanizacija ili kulturna imperijalizacija (ono što ujedinjuje devojčice je činjenica da obe slušaju Dženifer Lopez). Ne čudi mnogo što je njen rad Quo vadis, Aida? (2020) nominovan za Oskara...
Što se ostalih filmova tiče, većina njih guraju sličnu ideološku priču, samo na manje artikulisan način od
Žbanić i Arsenijević.
Sve u svemu, iako mi se nije svideo, budući da ga nisam pažljivo gledao, ne usuđujem se da ocenim ovaj omnibus.
Нема коментара:
Постави коментар