Pored Une o kojoj sam već pisao, pogledao sam više filmove ovog reditelja.
Većina njegovih filmova su mi ostavljali gorak ukus ustima, pa sam ih upamtio iako sam neke od njih gledao kao dete.
Ni na nebu ni na zemlji (1994), Čavka (1988), Dečko koji obećava (1981), Buđenje iz mrtvih (2005), Testament (1975), Živeti kao sav normalan svet (1982) svih ovih filmova se relativno živo sećam jer su na momente uspevali da me emocionalno dotaknu.
To je slučaj i sa filmom Bube u glave.
Nije mi sasvim jasno zašto ovaj film nije popularijnij među kritičarima. Svestan sam sam da je poprilično aprstaktan, tj. radnja nije bazirana na dijalozima (sećam se da u filmu Testament uopšte nema dijaloga), te zbog toga nije pšopularan među širom publikom. Ali mi se čini da neobičnan način kadriranja i nelineatnom montažom nije naišla na pozitivne reakcije kod uže filmski edukovanije publike.
Iako mi je na momente bilo naporno da prativ ovaj film, zbog određenih izuzetnih scena i rešenja.
Usudiću se da ga ocenim
9/10
Нема коментара:
Постави коментар