Reditelja-scenaristu Rajka Grlica cu uvek ceniti ceniti zbog njegove saradnje sa Srdjanom Karanovicem.
Njihova sardnja je iznedrila uspesne filmove Drustvena igra (1972), Miris poljskog cveca (1977) Petrijin venac (1980) i verovatno moju omiljenu domacu seriju Grlom u jagode (1976).
Nezavisni radovi Grlica i Karanovica me nisu narocito impresionirali, ali ipak oba autora zavredjuju paznju.
U raljama zivota (1984) i Karaula (2006) su dobri filmovi, ali se ipak nisam povezao sa njima na licnom nivou.
Slicna je situacija i sa ovim filmom.
On je ujednacen i nosi jasnu poruku, ali meni licno deluje previse izlizano.
Film se zasniva na odnosu izmedju ljudi koji su u mnogome razliciti (seksualnoj, nacionalnoj, profesionalnoj i klasnoj pripadnosti), koje uspevaju da delimicno prevazidju svoje razlike i uspevaju da nadju razumevanje jedni za druge uprkos svemu. U nacelu ovaj film deluju vrlo humanisticki.
Ipaak, tokom gledanja filma stvorio se utisak da autor ne poznaje svoje junake, precesto mi deluju kao svedeni na stereotip i nedovoljno razradjeni.
Nerealna prica o kvadraturi prilikom koje se citavi stan siromasnih uporedjuje sa jednom sobom i terasom bogatih je bila stvarno previse.
Nerealna prica o kvadraturi prilikom koje se citavi stan siromasnih uporedjuje sa jednom sobom i terasom bogatih je bila stvarno previse.
Ovaj film me je svojom neubedljivoscu podsetio na film Parada (Srdjan Dragojevic, 2011) i Green book (Peter Farrelly, 2016).
Usudjujem se da ga ocenim
7/10
Нема коментара:
Постави коментар