понедељак, 11. новембар 2019.

The Last Laugh (F.W. Murnau, 1924)


Ovo je prvi put da gledam ovaj klasik za koji sam saznao čitajući Istoriju filma I tom (Clio, Dejvid A. Kuk).
Nažalost nisam imao dovoljno strpljenja za ovaj film, pa sam ga gledao nedovoljno pažljivo.
Ipak, ovo je vrlo dobar film koji bi svakako trebalo pogledati.
Vizelno atraktivan, sa pričom koja predstavlja snažni socijalni komentar i koja me je podsetila na remek delo intalijanskog neorealizma – Umberto D. (Vitorija de Sike, 1952).
Poslednji desetak minuta koji predstavljaju svesno veštački nakalemljen hapiend dokazuju da je Murnau zaista interesantan reditelj.













Usuđujem se da ocenim ovaj film
8/10


Нема коментара:

Постави коментар