Ovaj film sam prvi put pogledao pre skoro
deset godina. Sećam se da mi se dijalog svideo (posebno Gručovi duhoviti
komentari).
Nakon toga, dugo nisam gledao filmove u
kojima se pojavljuju braća Marks, ali sam se sa Gručom družio čitajući Dilan
Dog-a.
Nedavno pogledani Godar Mon Amour, me je
podestio na ove filmove (izgleda da je Godar zaista jednom prilikom izjavio: Je
suis Marxiste, tendance Groucho), a takođe i The Awful Truth koji je režirao
Leo McCarey. https://www.irishtimes.com/blogs/screenwriter/2015/08/08/50-years-50-films-vol-ii-duck-soup-1933/
Danas, nakon repriziranja, mogu reći da uprkos siromašnom zapletu, ovaj
film funkcioniše zahvaljujući izuzetno napisanim dosetkama.
Pogledaću i ostale filmove, ali mi se čini
da je ova satira, verovatno najreprezentativnije delo braće Marks. Inače,
iznenadio sam se činjenicom da je Gručo retko potpisan kao scenarista ili
reditelj, jer sam uvek zamišljao da on piše ono što izgovara...
Usuđujem se da ocenim ovaj film
8/10
Нема коментара:
Постави коментар