четвртак, 10. јануар 2019.

In the Name of the Father ( Jim Sheridan, 1993)


Ovo je poprilično osrednji film o, čini mi se, vrlo bitnim događajima.
Na konvencionalni način ispričana priča ne uspeva da se nametne kao značajna.
Pogrešno podela uloga na relaciji otac – sin svakako doprinosi ovome.
Danel Day Lewis je kao tridesetogodišnjak tumačio ulogu vrlo infantilnog Gerija Konlona koji je osuđen kada je imao dvadeset godina.
Pete Postlethwaite koji tumači ulogu njegovog oca je samom 11 godina stariji od Lewisa i uprkos njegovom ’’ozbiljnom’’ držanja, ne mogu nikako da shvatim ozbiljno situacije u kojima se on obraća Lewis-u sa dečače.
Lewis bez obzira na njegovu zadovoljavajuću ulogu, naprosto deluje suviše zrelo da bi igrao ovu ulogu.
Ključna stvar u filmu je odnos oca i sina. Ovaj odnos bi trebalo da omugući emocionalnu relaciju sa gledaocima. Ona naravno izostaje, jer Lewis-a lik, iz pomenutih razloga deluje neuverljivo, pa tako i odnos sa njegovim ocem ne deluje istinito.
Iskreno, nije mi jasno kako je ovaj film toliko popularan...
Deluje mi da politički osvešćeni ljudi koji će razumeti osuđivanje britanskog imperijalizma, neće voleti ovaj film jer je ovde ipak akcenat na odnosu na otac – sin.
S druge strane, ljudi koje ne zanima politika neće biti uvučeni u univerzum, zbog njegove ne uverljivosti.
Voleo bih da upoznam osobu kojoj se ovaj film svideo.








Usuđujem se da ga ocenim
7/10



Нема коментара:

Постави коментар