Bram Stoker's Dracula (Francis Ford Coppola, 1992)

Ovaj film sam voleo kao dete, tokom srednje škole sam ga pogledao ponovo i čini mi se da mi se film tada svideo.

Posle više od 10 godina film sam ponovo pogledao.

Nije mi se ni najmanje svideo.

Film nema nikakav ritam, nema postepnog građanja priče, , sve počinje odmah, sve je poznatno i jasno i pre noego što akteri izgovore svoje rečenice,  pa film često deluje vrlo banalno.

Vizuelno je donekle interesantan, ali tranzicije kadrova i jukstaponiranje elemenata u kadru kao i scenografija (koja bi trebalo biti raskošna) deluje nekako previše kitnjasto, pa i kičerski.

Zaista mi nije jasno kako je Francis Ford Coppola mogao da napravi ovakav film.

Ako je naziv Bram Stoker's Dracula trebalo da aludira na verodostojnost u transponovanju ovog klasičnog romana u film, smatram da Coppola ni ovde nije bio dosledan. Film deluje kao prilično slobodna adaptacija.

Kadar Drakulinog portreta referiše na poznati Direrov autoportret.

Usuđujem se da ga ocenim

6/10