Liberation Day (Ugis Olte, Morten Traavik, 2016)

I ovaj film sam pogledao u bioskopu Kruševac u okviru turneje festivala Slobodna zona.

Pre ovog filma sam znao vrlo malo o grupi Lajbah, a nakon onog što sam video u ovom filmu nisam postao naročito zainteresovan da o ovoj grupi nešto saznam (ali se rodilo interesovanje za video spotove koji prate njihovu muziku).

Lakoća sa kojom se većina ljudi u ovom filmu frlja terminima totalitarizam, diktatura, sloboda, kapitaizam, komunizam je dovela do toga da pomislim da su ovi ljudi politički prilično neemancipovani i da vrlo retko čitaju, ako to uopšte i čine.

Njihovi performansi deluju zanimljivo, ali pokušaji da objasne simboliku svojih dela otkrivaj da članovi ovog benda poseduju suštininsko nerazumevanje stvari koje ih okružuju.

Očekivao sam da će oni sada već veterani života u socijalizmu i kapitalizmu pokazati nekakvo dublje razumevanje društvene realnosti, ali oni deluje nedoslednije i pogubljenije od mene koji sam dosta mlađi.

Mislim da bi bilo znatno bolje da ćute i da dozvole da njihovi radovi govore sami za sebe, tj. da daju slobodu publici da ih sama tumači...

Ipak neke analogije koje iznosi ko-reditelj ovog filma Morten Traavik mi deluju uverljivo i film je uspeo da mi zadži pažnju.

Pa ću se usuditi da ga ocenim sa

7/10