Ubistvo sa predumišljajem (Gorčin Stojanović, 1995)

Sa radom Gorčina Stojanovića sam delimično upoznat, kao osnovac sam pratio njegovu seriju Lisice, dok serijal Ono kao ljubav nisam, ali sam pogledao možda par epizoda i otprilike razumeo o čemu se tu radi.

Njegov film Stršljen sam pogledao pre, možda, desetak godina i sećam se da mi se nije svideo.

Sličan je slučaj i sa ovim filmom.

Roman Slobodan Selenića nisam pročitao, ali verujem da je bolji od filma.

Nisam siguran zbog čega, ali film, nekako ne funkcioniše.

Odnos između dva glavna aktera je nekako usililjen, pa i povezivanje sa prošlim dešavanjima (sudbina lika koji tumači Ana Sofrenović) kojom film pokušava da dobije ne dubini, ne pomaže.

Ako bih ovaj film posmatrao isključivo kao antiratni, rekao bih da je nepodnošljivo depresivno ostvarenje Dragana Kresoje – Tamna je noć, neuporedivo snažnije ostvarenje.

Usuđujem se da ocenim ovaj film

6/10

P.S.: Moram pohvaliti da momenat DUVANJA LEPKA na samom početku filma, zaista miriše na devedesete. Omladina koja duva lepak i protesti protiv Miloševića predstavljaju moja najranija sećanja vezana za devedesete i moj grad.