Sa filmovima Žana Koktoa sam se susreo
relativno rano.
Sećam se da mi se nekada film Orpheus
(1950) ostavio snažan utisak na mene. Film sam ponovo pogledao tokom studiranja
i sećam se da sam i tada bio zadovoljan ovim filmom.
S
toga sam pogledao i njegov rani film The Blood of a Poet (1932) sa kojim sam se
upoznao prilikom prvog gledanja The Story of Film: An Odyssey. Čitav taj
nadrealni svet mi se vrlo dopao. Ipak njegov nejasan narativ me je sprečio da
budem oduševljen ovim filmom.
Takav je sličaj i sa poslednjim Koktoovim
filmom.
Bez obriza na relativno nerazumevanje,
privlačnost njegovih filmova za mene je neupitna.
Svakako ću reprizirati neke od njih.
Što se ovog filma tiče,
Usuđujem se da ga ocenim
8/10
Нема коментара:
Постави коментар