Ovaj film mi se
svideo. Ovaj film mi se vrlo svideo.
Iako smatram da nije naročito izuzetan, nivo komunikacije koju uspostavlja sa mnom u ovom
trenutku je toliko visok, da ću ga definitivno uvrstiti među omiljene domaće
filmove.
Film je prilično pedantno snimljen i zaista pristojno režiran, ali
njegova forma nije naročito natprosečna.
Ipak, film zaista dobro funcioniše. Iako mi metafora Oktoberfest-a
nije u potpunosti jasna (valjda bi Oktoberfest trebalo da simbolizuje ideju i
nadu i moguću bolju budućnost - koja će
ne da će zaobići junake i autore ovog filma – nego će ih pogoditi rat i raspad
zemlje - razmišljajući o ovome, zaista mi nije jasno kako je neko ko je rođen
šezdesetih godina u SFRJ, a da je tokom devedesetih bio svestan stvari koje su
se dešavalo, ostao iole mentalno zdrav).
Dakle, film uspešno govori o mladim ljudima koji polako sazrevaju
gubeći mladalački polet uronjavajuću u monotoniju nedosanjanih i izgubljenih
snova....
Setio sam se neprevaziđene serije Grlom u Jagode i Last Picture
Show-a (1971).
Inače, od filmova Dragana Kresoje pogledao sam još i Tamna je noć
(1995), koji je bio neponošljivo depresivan.
Usuđujem se da ga ocenim
10/10
Нема коментара:
Постави коментар