Film je suštinski manipulacija vremenom. Filmski jezik godine pretvara u
minute, a sekunde u minute.
Problem je što je u ovom filmu to loše izvedeno iako je imao
potenicjal da bude pristojan film.
Naime, upoznavanje i veza (koja traje nešto oko 5 meseci) dva najbitnija
lika smeštena je u prvu četvrtinu, dok je par dana (tokom kojih je ona u komi)
zauzima više od polovine filma.
Gledalac, naravno ima drugačiju predstavu, pa mu tih par dana
deluju kao čitava večnost tokom koje čovek može zaista da se promeni (što , u
realnosti, nije moguće – a u filmu se uzima kao mogućnost).
Iako su scenario za ovaj film napisali bračni par i uprkos tome što
se na samom kraju naglašava činnjenica da je film inspirisan ‚‚realnim‚‚ iskustvima,
film deluje prilično neralno (u sećanju mi stoji Annie Hal – koji je
neuporedivo zreliji i ljudskiji) , a i ujedno je vrlo patetičan.
Smatram da Kumail Najiani ima vrlo solidan komičarski potencijal i zaista
sam želeo da mi se ovaj film svidi, ali, na žalost, nije.
Ovaj film je dosta nalik na Trainwreck (2015), koji je takođe mnogo
izgubio uvođenjem melodramatskih elemenata.
Usuđujem se da ocenim ovaj film
5/10
P.S.: Ono u sta i dalje nisam siguran (budući da ne poznajem ostale radove reditelja ovog filma) ko je glavni krivac za ovaj film, iako mi se čini da je to pomenuti bračni par (budućnost će pokazati).
P.S.: Ono u sta i dalje nisam siguran (budući da ne poznajem ostale radove reditelja ovog filma) ko je glavni krivac za ovaj film, iako mi se čini da je to pomenuti bračni par (budućnost će pokazati).
Нема коментара:
Постави коментар