Ovo je moj prvi susret sa ovim rediteljem. Film je naparavljen
u neobičnim okolnostima koje reflektuju rediteljevu borbu sa cenzurom.
Film je suštinski manifest o besmislenosti cenzure (ključnu
rečenicu izgovara devojčica kada se pita kakvo je to društvo koje proizvodi
određene situacije, a ne dozvoljava da se o njima priča). Nije problem u
ljudima koji pričaju o tim stvarima (autoru filma), već je problem u društvu
(državnim organima) koje proizvodi takve stvari.
Ovaj film ima svoju težinu i reditelj je očigledno inteligentan
čovek, ali okolnosti u kojima je napravljen film (film je gotovo u potpunosti
snimljen malim kamerama smeštenim u automobilu i bukvalno čitav film je
sačinjen od par gotovo istovetno komponovanih kadrova koji se smenjuju)
onemogućuju da mi se ovaj film svidi.
Dakle film mi se nije svideo, ali poštujem njegovog reditelja
(možda je film namerno sniman u automobilu kao simbol zatvorenosti i
ograničenosti cenzorskih organa – ali budući da nedovoljno poznajem Iransko
društvo, mislim da nema smisla da govorim o tome). Pratiću buduće filmove ovog
reditelje u nadi da će ih snimati na drugačiji način.
Usuđujem se da ocenim ovaj film
7/10
Нема коментара:
Постави коментар