Silence (Martin Scorsese, 2016)

Pogledao sam najnoviji film Martina Skorseza. Nije mi se naročito svideo.

Do ovog perioda u svom životu od Skorsezovih filmova sam pogledao: Mean Streets (1973), Taxi Driver (1976), Raging Bull (1980), The King of Comedy (1982), After Hours (1985), Good fellas (1990), Cape Fear (1991), Casino (1995), My Voyage to Italy (1999), Gangs of New York (2002), The Aviator (2004), The Departed (2005), Shutter Island (2010), Hugo (2011), The Wolf of Wall Street (2013).

         Većinu ovih filmova sam pogledao u srednjoškolskom periodu i živo se sećam samo utiska koji je na mene ostavio The Wolf of Wall Street. Sećam se da, iako sam uživao u filmu, bio vrlo nezadovoljan ovim ostvarenjem. Naime, film me je previše podsećao na više puta odgledanog Good fellas, naracija dobrodušne lopuže, bila mi je izuzetno poznata i to mi je naročito smetalo.

        Što se tiče filma Silence, on je zaista lepo snimljen. Dugački, nestatični kadrovi su vrlo dobro komponovani, ali mi se njihova poruka nije svidela. Možda je potrebno da se bude vernik, da bi vas ova priča dotakla. Ovako, u iščekivanju boljih filmova u rangu Taxi Driver i Raging Bull...

Usuđujem da ocenim ovaj film

7/10