Smatram da svako u Srbiji ko je približno mojih godina mora
pogledati ovaj dokumentarac. Ja se protesta koalicije Zajedno sećam skoro
pojednako jasno kao i sutuacije u kojoj mi je otac na ulici za šilinge kupovao
konzerve Koka-kole i momenta kad sam se posekao na limenku igrajući se njome.
Sećam se takođe moje braće koje su u tom periodu imali veliku kolekciju
aluminijumskih limenki različitih nealkoholnih pića.
Tih godina iako sam bio
još uvek bio bezbrižno dete, ipak sam se nadao promenama i boljem životu koji će uslediti nakon
odlaska Miloševića. Šteta što je ono što je usledilo bio praljavi kapitalizam.
Iako osećam žal što nisam bio deo ovih demonstracija za koje se
verovalo da će doneneti bolje vreme, svestan sam činjenice da bih onda
neispunjena očekivanja 5. oktobarske revolucije doživeo znatno ličnije.
Iako i ja osećam gorčinu izneverene revolucije, mogu samo da
zamislim kako se osećaju ljudi koji su se borili za promene, svrgavali Crvene,
a sada rade vrlo naporno samo da bi imali šta da jedu.
Ipak, verujem i da je ovo sad bolje od pakla devedesetih.
Usuđujem se da ocenim ovaj dokumentarac sa
8/10
Нема коментара:
Постави коментар