Ovaj film mi je već dugo stojao u vočlisti, pa sam odlučio da
ga pogledam.
U načelu, film mi se vizelno izuzetno svideo, ali mi je narativ
nije bio interesantan. Trudio sam se da proniknem i simboliku filma. Ono što mi
je palo na pamet je da je je pretvaranje čovek u mašinu, simbol za pretvaranje
u čovek bez emocija. Emocionalno otupljenje izazvana je seksualnom zloupotrebomjunaka
u ranom detinjstvu. U par scena je to
jasno naznačeno.
Iako mi je
narativ bio dosadan, kadriranje, upotreba stop moušuna i montiranje su vrlo
upečativljivi.
Gledajući ovaj film primetio sam uticaja
Linčovog Irejzerheda i nekih od Kronenbergovih filmova. Iako nisam oduševljen,
uvek biram ovakav film pre konvencionalno snimljenog filma sa jasnom narativnom
linijom.
Možda ću nekada pogledati i ostale filmove ovog reditelja.
Možda ću nekada pogledati i ostale filmove ovog reditelja.
S toga se usuđujem da ocenim ovaj film
7/10
Нема коментара:
Постави коментар