Love Druga Sezona (2016, kreatori Judd Apatow, Paul Rust i Lesley Arfin, prikazuje se na Netflix-u)

Pogledao sam drugu sezonu jedne od omiljenih novih serijala. Sidela mi se, posebno prva polovina. Nastaviću da je pratim.

Usuđujem se da je ocenim

9/10 

Its Always Sunny in Philadelphia Dvanesta sezona (Glenn Howerton, Rob McElhenney, 2005- )

Moram priznati da i posle čitavih dvanaest odgledanih sezona, ovaj serijal i dalje odlično funkcioniše. Likovi i dalje nisu potrošeni jer su scenaristi očigledno vrlo talentovani i vredni. Nastaviću da pratim ovaj serijal.

Usuđujem se da ocenim ovu sezonu, iako nemam konkretan referent sa kojom je upoređujem sa

9/10

P.S.: Zahvaljujem se što su me podsetili na pesmu Tom Tom Club-a Genius of Love

Trailer Park Boys Prva Sezona (Mike Clattenburg, 2001 - )

Ova serija mi već duže vreme stoji na vočlisti, pa sam odlučio da pogledam prvu sezonu.

Svidela mi se, ali ipak nisam oduševljen i moram priznati da mi ipak smeta njen low fi izgled.

Bez obzira, smatram da su ovakve serije vredne gledaćnja i sigurno ću joj se nekad vratiti.

Usuđujem se da je ocenim

7/10

Man Seeking Woman Treca Sezona (Simon Rich, 2015 – )

Pogledao sam treću sezonu ovog serijala i moram priznati da mi i dalje nije dosadila. Nikada nisam smatrao da je ova serija naročito dobra, ali je zadovoljavajuća, tako da ću je i ubuduće gledati.

Inače, poslednja sezona se po kvalitetu može porediti sa prve dve.

Usuđujem se da ocenim ovu sezonu

7/10

Hjuston, imamo problem (Ziga Virc, 2016)

Iako me nije osvojio kao Cinema Komunisto, ovaj film mi se načelno, svideo. Pratiću buduće radove ovog reditelja.

Usuđujem se da ga ocenim

8/10

The Simpsons Deseta sezona (Matt Groening, 1989 - )

Maraton svih sezona Simsonovih započet još početkom 2014. godine je nekad išao brže, a nekada sporije. Ipak, pre nekoliko dana sam završio sa gledanjem desete sezone.

Ono što mogu primetiti (pogledati svesku sa referencama) da u desetoj sezoni ima znatno manje filmskih  i ostalih pop-kulturnih referenci.

Budući da sam ovu sezonu gledao duže od godinu dana, ne usuđujem se da dam ocenu.

Arrival (Denis Villeneuve, 2016)

Želeo sam da mi se ovaj film svidi. Ipak, bez obzira na to, tražio  sam razloge zbog kojih mi se ovaj film ne bi svideo. Nažalost, uspeo sam da ih nađem.

Ono što mi se na prvom mestu ne sviđa je to što su vazemaljci prikazani kao inteligentnija bića, ali ipak problemene oko komunikacije rešavaju inferiornija bića, to jest ljudi. Zar nije logično da se vanzemaljci pripreme i prilagode za komunikaciju sa ljudima kad već dolaze na Zemlju. Ipak, da je to slučaj, filma ne bi ni bilo.

 Naredna zamerka se odnosi na menjanje ponašanja uslovljeno nelinearnošću vremena (ovo menjanje bi moraolo da se desi, ali ipak nije). Mislim da ljudi ne mogu da funkcionišu na ovaj način. Ako je glavna junakinja poprimila nešto od vanzemaljske inteligencije, pa tako vreme u njenom mogu prestaje da funkcioniše linearno, morala bi da promeni i ponašanje, ali ovo se ne dešava. Ona do kraja filma ostaju žena na prvom mestu, samo malo depresivnija nego što je bila. Po ovome je film vrlo konzervativan, jer iako je sada delom vanzemaljac, ona na prvo mesto stavlja ljubav i porodicu. Ovakva romantičarska predstava života je, verujem, uzrok uspešnosti ovog filma.

 Kao primer, suptoran ovom, mogu navesti Close Encounters of the Thrid Kind iz 1977. (gde Ričard Drajfus iako nije dobio ništas vanzemaljsko, postaje toliko opterećen komunikacijom sa vanzemaljcima da u potpunosti ignoriše svoju porodicu i napušta ih, načelno, zarad produbljivanja odnosa sa vanzemaljcima – iako sam ovaj Spilbergov film pogledao pre više od pet godina, ovo mi je ostalo u sećanju).

Ipak film je lepo snimljen, dosta je mračan, boje su hladne, što doprinosi osećanju nelagodnosti i depresije, što je u skladu sa pričom filma. Stoga neću biti toliko oštar

Pa se usuđujem da ocenim ovaj film

7/10

Anomalisa (Duke Johnson, Charlie Kaufman, 2015)

Iako vidim kvalitet ovog filma, moram priznati da mi se ipak nije naročito svideo. To je slučaj verovatno zbog toga što sam imao previsoka očekivanja. Naime, Kofmana smatram jednim od omiljenih mlađih reditelja i nadao sam se nečemu nali filmu Adaptation (koji sam pogledao pre više od pet godina, ali kojeg se i dalje rado sećam, koji je napisao Kofnan, a režirao Spajk Džons) Ideja sa glasovima je funkionalno uklopljena i predstavlja suštinu ovog filma, ali mislim da mi ne dostaje životni staž da bih ovaj film cenio. Budući da ništa konkretno ne mogu zameriti ovom filmu, vratiću mu se nekad u budućnosti. A danas, iz ove perspektive se usuđujem da ga ocenim sa

7/10

P.S.: Uz ovaj film sam pogledao i specijalne dodatke (Cfarting Anomalisa – o stop mošn tehnici, Intimacy in Miniature – o lutkarskoj seks sceni i The Sound of Unease – o glasovima) oni su učinili da više cenim posvećenost potrebnu za stop mošn.