Ash vs Evil Dead Druga sezona (Ivan Raimi, Sam Raimi, Tom Spezialy, 2015 - )

Osvežavajuće dobar serijal, koji po nadilazi kvalitet istoimene filmske trilogije. Vrlo inteligentno napisan, prelepo snimljen i izmontiran serijal. Nisu sve epizode podjednako kvalitetne, ali teško da može bolje od ovog.

Usuđujem se da ocenim ovu sezonu

10/10

The Prestige (Christopher Nolan, 2006)

Jedan od omiljenih srednjoškolskih filmova pogledao sam ponovo.

Prvi put sam ga pogledao najverovatnije u martu 2007. godine. Sećam se da sam bio oduševljen, verovatno bi u to vreme rekao da mi je Nolan omiljeni režiser, a The Prestige omiljeni film.

Danas, gotovo deset godina kasnije, ovaj film je ostavio znatno slabiji utisak na mene.

Na čisto kognitivnom nivou ovaj film funkcioniše, priča je interesantna, nelinearna montaža uspešna – tako da razumem zbog čega sam ovaj film nekad obožavao.

Na emocionalnom nivou, ovaj film me je, danas, ostavio ravnodušnim, tako da....

Se usuđujem da ga ocenim

7/10

South Park Dvadeseta Sezona (Trey Parker, Mat Stone, 1997 - )

Sasvim pristojna sezona, ali boluje od istih preoblema, kao i poslednjih desetak sezona. Nije više autorska u pravom smislu te reči.

Prvih nekoliko sezona zaista predstavljaju posebni autorski univerzum sa kojim se sa zadovoljstvom upoznajemo.

Poslednje sezona su više inteligentni komentari na aktuelna dešavanja u društvu. Konkretno, poslednja, dvadeseta sezona nastavlja u tom stilu, pa nije naročito osvežavajuća ili originalna.

Ipak, South Park je i dalje serijal koji ima smisla gledati.

Usuđujem se da dam ocenu

7/10

Inside Amy Schumer Treća Sezona (Daniel Powell, Amy Schumer, 2013 - )

Čini mi se da je ova sezona za nijansu slabija od prve dve. Verovatno zbog ponavljanja teme i sve očiglednijeg šablona po kojem se grade skečevi. Ipak i dalje dovoljno zabavna da bih nastavio da je gledam, tako da....

Usuđujem se da je ocenim

6/10

U raljama života (Rajko Grlić, 1984)

Rajko Grlić, zbogg svog rada na seriji Grlom u jagode, zaslužuje moje večno poštovanje.

Pre par godina pogledao sam Karaulu, a budući da se u bioskopu trenutno prikazuje njegov novi film Ustav republike Hrvatske odlučio sam da pogledam još neke njegove radove.

Ovaj film mi se umereno svideo, kadrovi nisu naročito inventivni, ali je film fino napisan, pa i vrlo često ukusno komičan.

Usuđujem se da ga ocenim

7/10

Ljubavni život Budimira Trajkovića (Dejan Karaklajić, 1977)

Budući da sam bio oduševljen filmom Bubašinter, odlučio sam da po prvi put pogledam ovaj film koji je, po tematici sličan već pomenutom fimu. Ipak, ovo je daleko slabije ostvarenje.

Film na znatno konvencionalniji način obrađuje temu prvog stupanja u seksualne odnose, zbog toga je prijemčiviji za širu publiku, ali istovremeno odaje utisak mlakog filma. Tehnički je savršeniji od filma Bubašinter, ali istovremno dosadniji i često patetičan. Bubašinter je siroviji, pa deluje iskrenije, ovom filmu sve ovo nedostaje.

Ipak film je sasvim pristojan, pa ću pogledati i ostala ostvarenja Dejana Karaklajića.

Usuđujem se da ga ocenim

7/10

P.S.: Svidelo mi se to što je film sniman u tada novoizgrađenim kulama na Konjarniku. Frejm koji sam izdvojio, deo je kadra koji mnogo govori o stanju u tadašnjoj SFRJ (socijalne nejednakosti, industrijalizaciji...)

Wiener-Dog (Todd Solondz, 2016)

Od ovog reditelja sam pogledao Palindroms pre nekih 6-8 godina, ne sećam se kakav je utisak ostavio na mene što nikako ne ide u prilog tom filmu.

Weiner-dog sam pogledao u sklopu XXII FAF-a u bioskopskoj sali Parobrod kulturnog centra, projekcija je bila u utorak 29.11.2016 u 21i30 cena kate 150 dinara. Sala je bila puna do poslednjeg sedišta. Sala je mala, ali udobna.

Ovo je britka i zabavna crna komedija kojom je ovaj reditelj skrenuo pažnju na sebe. Odgledaću i njegov Happines koji mi godinama stoji u vočlisti.

Usuđujem se da ocenim ovaj film                                   

 8/10

Slika i njeno tumačenje (Martina Žoli, Clio, 2004)

Pročitao prvih 70 strana, deo o semiotici sam razumeo, pa  mi se i svideo, kasnije je knjiga postala nerazumljiva. Vratiti se nekada.

Elementi semiologije (Rolan Bart, XX vek, 2015)

Čitao samo početak, nisam razumeo. Posvetiti nekad više vremena.

Neotpravlennoe pismo (Mikhail Kalatozov, 1960)

Film neverovatne vizuelne lepote koji sam gledao sa smanjenim nivoom koncentracije (pospan). Izuzetno je režiran i vrlo uspeo, pa ću svakako pogledati i ostale radove ovog reditelja (Sećam se da sam pre nekih šest, sedam godina pogledao Lete Ždralovi i da mi se tada taj film nije ni najmanje svideo – patetičan i dosadan).

Usuđujem se da ocenim ovaj film

9/10

Inside Amy Schumer Druga Sezona (Daniel Powell, Amy Schumer, 2013 - )

 Svidela mi se. Pogledaću i treću sezonu.

7/10

Bubašinter (Milan Jelić, 1971)

Rediteljski debi Milana Jelića, autora čiji kasniji filmovi nisu uspeli da dostignu nivo njegovog prvenca (pogledao sam još Rad na određeno vreme 1980 – pristojan film i Špijun na štiklama 1988 - prilično loš film). Za kvalitet filma je verovatno zaslužan dobar scenario (Gordan Mihić i Ljubiša Kozomara), mada je Jelić definitivno pokazao određeni talenat za kadriranje komičnih scena (scena prilikom prodavanja pogrebne opreme).

Kao referenca na Četristo udaraca, poslednji zamrznuti kadar se uspešno uklopio kao metafora za odrastanje.

Da bih se uverio u Jelićev talenat ili nedeostatak istog pogledaću i njegove ostale filmove. Sam film je ipak neverovatno uspeo, jedan od mojih omiljenih domaćih.

Usuđujem se da ga ocenim 10/10

Jodorowsky's Dune (Frank Pavich, 2013)

Vrlo dobar dokumentarac o neuspeklom pokušaju Aleksandra Jodorovskog da snimi film Dina. Nagon ovog film sve mi je bilo jasnije (Kasta Metabarona je strip koji je u suštini proizašao iz Dine).

Usuđujem se da ga ocenim

8/10

Arakis (Frenk Herbert, 1986)

Intersantno je kako funkcioniše ljudski mozak. Budući da sam film Dune Dejvida Linča gledao više puta, čitajući knjigu konstantno sam za ime Pola Muadiba vezeva sliku glumca iz filma. Tokom čitanja knjige sam dosta razmišljao o filmu, što mi je donekle pokvarilo zadovoljstvo. Poslednjih sto strana su mi bile uzbudljive, ali sve pre toga gotovo da nisam razumeo.

P.S.: Interesanto je to da sam tokom čitanja knjige često pomišljao na strip Jodorovskog Kasta Metabarona

The Conjuring 2 (James Wan, 2016)

Znatno slabije ostvarenje od prvog dela, verovatno zbog lošijeg scenarija.

Usuđujem se da ocenim ovaj film 6/10

Safety Not Guaranteed (Colin Trevorrow, 2012)

Mali film koji mi se svideo.

Usuđujem se da ga ocenim

7/10

Doctor Strange (Scott Derrickson, 2016)

Film u neku ruku sličan filmu Kapetan Amerika, ali pametnije napisan i režiran. Prihvatljiva bioskopska zabava, ali ne više od toga.

Usuđujem se da ga ocenim 6/10

P.S.: Film sam gledao u bioskopu Tuckwood sala Rita Haywort, sreda 20.15, cena karte 270 dinara. Sala je relativno mala i ima okrugli betonski stub, kojie mi nije smetao, ali je ipak bolje izbegavati ovu salu.

Captain America The First Avenger (Joe Johnston, 2011)

Ovo je film za publiku sačinjenu od dece i tinejdžera. Zaista sam zaboravio kako izgleda stvarno loš film, kapetan Amerika me je podsetio na to. Tahnički dobro odrađen, ali je priča ispričana traljavo bez unutrašnja koherencije (tj. film je pun ono što se obično naziva plot hole). Jedino što vredi u filmu je scena u kojoj se pokazuje da je za rat uvek bitna i ideološka borba (kada kapetn America postaje maskota mobilisanja ratnika).

Da, u frejmu nije Chris Evans, već kaskader.

Usuđujem se da ga ocenim

4/10

A Story of Children and Film (Mark Couisins, 2013)

Još jedna istorija film koja za tematiku ima predstavljanje dece u filmu. Osnovna slabost Mark Cousins-a koje se nazire u serijalu The Story of Film ovde je izraženija. Veze koje on povlači između filma i filma (nalazi nepostojeće reference), života i filma su vrlo tanane i slabe. S toga mi se ovaj film nije naročito svideo, ali ipak mislim da ga je potrebno pogledati.

Usuđujem se da ga ocenim

7/10

Enter the Void (Gaspar Noé, 2009)

Film mi se svideo. Neverovatni uglovi kamere potpomognuti CGI-em (koji bez obzira na njegovu očiglednost) u ovom filmu funkcioniše izuzetno. Kamera koja snima odozgo stvara iluziju objektivnosti, pa tako možemo sami zaključiti da li likovi zaslužuju empatiju ili ne. Pogledaću i njegove ostale filmove.

Usuđujem se da ga ocenim 9/10

The Life and Death of Colonel Blimp (Michael Powell, Emeric Pressburger, 1943)

Ovaj film sam pogledao iz tri razloga 1. već godinama mi stoji u vočlisti, 2. režirao ga je Malcom Powell 3. Casey Neistat je rekao da mu je to omiljeni film. Film je pristojan, ali mi se nije svideo najviše iz političkih razloga. Zaista ne mogu da podnesem portretisanje britanskih vojnika kao osećajnih džentlmena, dok zemlja kojoj služe istovremeno bezočno eksploatišu svoje kolonije.

Levičar u meni ne može da se pomiri sa ovim, pa mi tako smeta bilo kakvo glorifikovanje britanske vojske, a toga u ovom filmu ima u izobilju. Prelepo snimljen, zaista dinamičan iako traje gotovo tri sata, vrcavo napisan scenario, vidim lepotu, ali ipak je sve to nedovoljno.

Usuđujem se da ocenim ovaj film

5/10

Inside Amy Schumer Prva Sezona (Daniel Powell, Amy Schumer, 2013 - )

            Prvi put sam se upoznao sa radom Amy Schumer prilikom gledanja filma Trainwreck (Judd Appatow, 2015) za koji je ona napisala scenario. Humor u ovoj seriji je dosta sličan humoru u filmu (scena iz «novinarske» redakcije je gotovo u potpunosti preslikana na film). Serijal nije klasičan sitokoma već je kombinacija različitih formi (stend ap, intervju, kratki skečevi...) koje uspevaju da zadrže pažnju. Pogledaću i ostale sezone.

Usuđujem se da dam ocenu 7/10

Relatos salvajes (Damián Szifron, 2014)

Film mi se svideo. Sačinjen je od šest kratkih, ali vrlo dramatičnih priča koje bi trebalo da sugerišu (imajući na umu uvodnu title špicu) da su ljudi u svojoj suštini ipak samo životinje. U stresnim situacijama, ljudi odbacuju maske čovečnosti, pa je njihovo ponašanje prepušteno animalnim nagonima. Ovo za proizvod ima film koji ostavlja vrlo snažan utisak, bez obzira na njegovu relativno konvencionalnu režiju. Moje prvo upoznavanje sa rerditeljem koji je ujedno i scenarista čiji ću rad sigurno pratiti. Film deluje zasta zrelo i iznenađuje me da reditelj imao manje od četrdeset godina kada ga je snimio.

Usuđujem sa da ocenim ovaj film 9/10

Alice (1987, Jan Svankmajer)

            Film koji je u meni izazvao osećanje velike neprijatnosti iako ne znam koji je osnovni uzrok za to. Zaista je lepo animiran, spot moušn animacija je poprilično dobra, ali me film ipak nije naročito zabavio, posebno mi je smetao krupan kadar Alise kada u filmu odrađuje naraciju. Film nisam sasvim razumeo, pa iako se divim animaciji, nije mi se naročito dopao.

Usuđujem se da ga ocenim

6/10

Playtime (Jacques Tati, 1967)

            Moje prvo upoznavanje sa radom Žaka Tatija je bilo pre par godina kada sam pogledao Mon Oncle (1958). Sećam se da mi film nije bio naročito interesantan. Playtime je sličan film - sporog tempa, gotovo bez dijaloga, ali prepun suptilnih, a i manje suptilnih vizelnih gegova. Kadrovi u filmu su zaista neverovatno komponovani i očigledno je da je Tati vodio računa i o najsitnijim detaljima. Iako mi je i ovaj film bio na momente dosadan, ovog puta mi je bilo jasno (za razliku od vremena kad sam gledao Mon Oncle) da je to zbog toga što mu ne posvećujem dovoljno pažnje. Naime u kadru se uvek dešava nešo komično, samo je potrebno to pronaći.

Ovaj film, kao i većina dobrih filmova od gledaoca traži veće angažovanje, a odgovarajući nivo posvećenosti biće nagrađen kompleksnim vizuelnim šalama. Pogledaću i ostale Tatijeve filmove, a i ovom filmu se moram nekada vratiti.

Usuđujem se da ga ocenim

9/10

Hitchcock/Truffaut (Kent Jones, 2015)

            Trifoovu knjigu o Hičkoku pročitao sam na leto 2014. Knjiga je neophodno štivo za svakog ko se za film interesuje jer predstavlja razgovor dva čoveka koji ni po čemu nisu slični osim toga što obojica poznaju i obožavaju filmove. Trifo se u razgovoru postavlja u pasivniji položaj, ali ipak ima smelosti da Hičkoku postavlju inteligentna i smislena pitanja. Pitanja kojima vrlo retko podilazi Hičkoku (iako mu se očigledno divi).

            Film je u suštini više priča o Hičkoku kao autoru izuzetnih filmova, a manje o Trifou, njihovom odnosu i samoj knjizi. O Hičkokovim filmovima između ostalih pričaju, David Finccher, Martin Scorsese, Paul Schrader što ovaj film čini vrlo dobrim prvim korakom u upoznavanju sa likom i delom Alfreda Hičkoka. Lično ja (budući da sam pročitao knjigu i često slušao priče Šredera i Skorseza na temu filma) u ovom filmu nisam video ništa novo…
Ali pošto volim da čujem kako neki pametni ljudi govore ono što ja već znam, ovaj film me je zabavio.

Usuđujem se da ocenim ovaj film

7/10

Spotlight (Tom McCarthy, 2015)

            Film koji je verovatno značajan za Amerikance jer "baca svetlo" (spotlight - kapirte?), na tabu tema kakva je pedofilija sveštenika. Priča je ispričana korišćenjem konvencionalnih rediteljskih i montažnih postupaka, budući da me priča nije naročito pogodila, ova zanatska osrednjost "bode" oči.

Usuđujem se da ocenim ovaj film

6/10

Early Summer (Yasujirô Ozu, 1951)

            Od Ozua sam gledao Tokijsku priču i kroz maglu se sećam da mi je bilo dosadno. Ovo je slučaj i sa ovim filmom. Iako sam svestan njegovog velikog značaja za filmsku umetnost, film je za mene previše spor i impotentan, nisam ni uspeo da ga pogledam do kraja, prestao sam na šezdestom minutu, planirao da ga završim narednog dana, ali onda potpuno zaboravio na film. Možda moram da pogledam njegove filmove kao stariji.

Budući dam u nisam posvetio ni minimum pažnje, pa ga nisam ni odgledao do kraja, ne usuđujem se ni da dam ocenu.

Ray Donovan Četvrta sezona (Ann Biderman, 2016)

Ne sećam se tačno kakve su bile prethodne sezone, ali mi se čini da je ova sezona tapkanje u mestu. Likovi se ne razvijaju dublje, već se samo fokus priče pomera na nove likove, čini mi se da je tako bilo i u prethodnoj sezoni sa likom koji je tumačila Katie Holms.

Nastaviću da gledam ovu seriju, ali mi je zainteresovanost za nju sa poslednjom sezonom naglo opala.

Usuđujem se da je ocenim

6/10

Sausage Party (Greg Tiernan, Conrad Vernon, 2016)

Film sam pogledao 04.10. 2016 u Roda cinepleksu u kojem nisam bio duže vreme. Projekcija je bila u Sali broj 3 (mala sala u kojoj sam gledao Ničije dete). Budući da je bio ponedeljak karta je koštala 250 dinara (tačnije 283 jer su naplatili markicu za dečiju nedelju). Na samoj početku filma bilo je problema sa reprodukciom boja, ali je kinooperater to primetio, pa je napravio pauzu od oko 5 minuta da bi sredio sliku.

            Film je naravno pun seksualnih implikacija i često je na ivici (a nekad i preko nje) neukusa, ali ipak smatram da je inteligentno napisan i prilično zabavan. Iako nije po mom ukusu, animiacija je prilično dobra. Film se može opisati kao vrlo uspeo jer je njegova funkcija na prvom mestu bila da zabavi publiku, što mu polazi za rukom sa svojim over the edge humorm.

Usuđujem se da ga ocenim

7/10

The Story of Film An Odyssey (Mark Cousins, 2011- )

            Ovaj serijal o istoriji filmske umetnosti prvi put sam pogledao u proleće 2012. godine. Sećam se da mi se serijal tada svideo, pa sam nedavno odlučio da ga ponovo pogledam.

Zaključak je sledeći: Cousins je definitivno pristojan istoričar i analitičar filma, ali nije umetnik. Metofore koje pravi {(bubble i gorilla metafora), trebalo bi da pokažu stepen njegove kreativnosti (i osećaj za komponovanje kadra)} iako imaju smisla, toliko su loše izvedene da kvare faktografsku vrednost koju ovaj serijal ima. Serijal bi bio znatno uspeliji da je uposlio neke snimatelje koji bi ono što on želi da kaže snimili sa više ukusa. Ne ide mu u prilog ni to što se njegovi kadrovi smenjuju sa dobro izabrenim i izuzetno snimljenim kadrovima iz filmova kaka je Stalker i sl.

Ipak, glavna vrednost je u tome što ovaj film predstavlja vrlo zabavnu istoriju u kojoj se njen autor trudi (mada po meni neuspeva, jer iako priča o autentičnosti vanholivudske filmske umetnosti konstantno koristi prideve kao što su azijski Džejms Din, rumunski Hičkok i sl.) da pored holivudskog filma obuhvati i ostala filmska ostvarenja. Jer film postoji i zvan Holivuda, zar ne?

            Pročitaću i njegovu istoimenu knjigu, verujem da će mi se ona više dopasti.

 Usuđujem se da dam ocenu

8/10

The Get Down (Baz Luhmann, Stephen Adly Guirgis, 2016 - )

            Odgledao sam prvih šest epizoda prve sezone. Živopisni, nestvarni likovi na momente deluju tipski i gotovo neuverljivo, ali istovremeno neodoljivo i zabavno (budući da je jedan od kreatora Baz Luhrmann, koji redovno uspeva da pomeša nešto nespojivo i da iz toga proizvede neko novo značenje, ovo me ne iznenađuje).

Ukoliko bih želeo da nešto zamerim, ukazao bih na povremene diskontinuitete u montaži, kao i greške u sinhronizaciji slika – zvuk. Ipak, kvalitet ove serije nadilazi ove tehničke propuste, oni postaju gotovo zanemarljivi.

Radujem se budućim epizodama.

Kapi, vode, ratnici (Živojin Pavlović, Marko Babac, Kokan Rakonjac, 1962)

        Omnibus sačinjen od tri kraća filma. Prvi, pod naslovom Žive vode, režirao je Živojin Pavlović. Ovaj film nisam sasvim razumeo, ali je Pavlovićeva kreativna snaga primetna već i u ovom njegovom drugom kratkometražnom filmu.

        Drugi film Mali skver o usamljenosti dva pacijenta u bolnici režirao je Marko Babac, film je jednostavn, ali prilično uspeo.

        Treći film Kapi traje najduže (preko trideset minuta). Rakonjčev film mi se iz ovog omnibusa najviše svideo, sniman pretežno u samom centru Beograda, govori o ljubavnoj vezi dvoje maldih. 

Suicide squad

Gledao Suicide Squad u medjuvremenu, nije mi se svideo.
Krusevacki bioskop je i dalje nepodnosljiv


Usudjujem se da ga ocenim

4/10

Seconds (John Frankenheimer, 1966)

            Prilično dobar film sa vrlo efektnim korišćenjem širokih uglova kamere. Može se čitati kao konzervativan, antihipi film (osoba koja želi da radikalno izmeni svoj život zavšava tragično).

Usuđujem se da ocenim ovaj film

9/10

Silicon Valley Druga i Treća Sezona (Mike Judge, John Altschuler, Dave Krinsky. 2013 - )

Silicon Valley Druga i Treća Sezona (Mike Judge, John Altschuler, Dave Krinsky. 2013 - )

            Pogledao sam sve tri sezone ovog serijala i mogu da zaključim da je prilično dobro napisana. Likovi su razvijeni tako da mogu uverljivo da grade dijaloške duele koji predstavljaju osnovni kvalitet ovog serijala. Drama u često deluje kao da je veštački proizvedena i time usiljena, ali drama nije razlog zbog kojeg treba gledati ovu seriju, već njeni živopisni likovi. Na ličnom nivou seria mi se sviđa zbog delimične identifikacije sa glavnim junakom. Nastaviću da pratim ovu seriju.

Usuuđujem se da je ocenim

8/10

Pre istine (Vojislav ’Kokan’ Rakonjac, 1968)

            Ovim delom pored filma Nemirni (1968) i Zazidani (1969) Rakonjac je, po meni, pokazao da je nezasluženo zanemaren kao autor. Definitivno je jedan od najboljih jugosloveniskih reditelja, pa zaslužuje da se pominje isto toliko često kao Pavlović, Makavejev, Žilnik....  

 Slično kao u filmu Zazidani korišćenje širokih uglova kamere utiču na distorziju prostora i lica, što stvara izvesnu osećanje neposrednosti, pa i nelagodnosti koja ima funkciju u samoj temi kojom se ovaj film bavi. Film mi se svideo, pogledaću i ostale Rakonjčeve filmove.

Usuđujem se da ocenim ovaj film

8/10

Baraka (Ron Fricke, 1992)

            Pored ovog filma od istog autora pogledao sam i Samsara (2011), Koyaanisqatsi ( 1982) i Chronos (1985). Svi ovi filmovi su slični i mogu se nazvati vizelnom poezijom. Značenje slike koje se prikazuju podložne su različitim čitanjima, samo su ponekad ove slike montirane tako da jasno ukazuju sopstveni smisao. 

          Nisam siguran koji mi se od njegovih filmova najviše sviđa, jer su snimani po istom šablonu, pa sve njegove filmove posmatram kao jedan. Vizuelno lep film, koji ću možda gledati ponovo, ali na znatno većem ekranu, jer zaslužuje isključivo bioskopski.

Usuđujem se da ocenim ovaj film

8/10 

Steve Jobs (Danny Boyle, 2015)

            O životu i delu Stiv Džobsa sam pre gledanja ovog filma znao vrlo malo, očekivao sam da će me ovaj film upoznati sa njim. U filmu se naglašava da su ove dve kategorije život i delo neodvojive, ne postoji jasna linija koja ove kategorije razdvaja. Iako ova premisa ima smisla, film mi se nije svideo. U načelu radnja, filma je skoncentrisana na  tri ključna perioda u Džobsovom životu (lansiranja novih proizvoda 1984, 1988, 1998).

            Film ima zaista spor tempo, fokusirajući se na dijaloge pokušava da što uspešnije razviju psihološki profil Stiva Džobsa. U ovome delimično uspevaju, ali ipak nedovljno da bi me zainteresovali. Rad Denija Bojla ću pratiti i dalje, ali ovaj film stavljan na lestvicu ispod filma Trance (2013) što je daleko od njegovog i dalje najboljeg ostvarenja filma Trainspotting (1996). 

Usuđujem se da ocenim ovaj film

6/10

P.S. : Prva priča koja govori o lansiranju računara 1984. godine snimljena je tako da ima mnogo filmskog šuma (noise), dok se priče iz 1988 i 1998 imaju besprekorno bistru sliku. Značenje ovog postupka, meni je ostalo nejasno (možda bi bolje razumeo ako ponovo pogledam film Side by Side iz 2012.) 

Silicon Valley (Mike Judge, John Altschuler, Dave Krinsky. 2013 - )

Prva sezona mi se svidela. Pogledaću i ostale.

Ocena 8/10

Everybody Wants Some!! (Richard Linklater, 2016)

            Richard Linklater je zahvaljujći svojim ranim filmovima Dazed and Confuzed (1993) i Before Sunrise (1995) upisao u listu reditelja čiji ću radove pratiti. Filmom Boyhood (2014) on se zacementirao u ovu listu.

            Njegov najnoviji film je pristojan portret omladine na američkom koledžu. Iako bez zapleta ovaj film funkcioniše vrlo dobro, ali samo u prvih sedamdestak minuta, nakon toga se oseća određeni zamor, koji je ublažen poslednjim scenama u filmu koje nude neku emocionalnu identifikaciju. Film delimično deluje kao nezaokružena celina, kao da mu je potreban nastavak (što je Linklater već uradio sa Before trilogijom).

Usuđujem se da ocenim ovaj film

7/10

Stranger Things prva sezona (Matt Duffer i Ross Duffer, 2016)

            Ovo je sasvim pristojna serija, posebno prvih par epizoda. Donekle mi podseća na Wayward Pines (2015), najviše zbog toga što bi htela mnogo, ali se kompleksna značenja koja proizvodi, osrednje razrešavaju (blizanci Duffer kretori ove serije su potpisali neke od epizoda prve sezone Wayward Pines).

            Ako Stranger Things posmatramo kao seriju za decu i tako zanemarimo neke nelogičnosti koje se kroz nju provlače, može se reći da je serija vrlo uspešna. Ovako….

Usuđujem se da je ocenim

7/10

            

The Night Of (Richard Price, Steven Zallian, 2016)

            Pogledao sam prvu epizodu ove serije jer sam video njenu visoku ocenu na metakritiku (iako mi njeni autori nisu delovali obećavajuće). Epizodu sam pogledao da njenog četrdesetog minuta, zaključio da je prosečna i da je besmisleno gledati je.

Ne usuđujem se da ocenim ovu seriju, a i nemam zelju da je dublje analiziram

Shrek (Andrew Adamson, Vicky Jenson, 2001)

            

            Ovaj animirani film sam prvi put pogledao u Pionirskom parku u Kruševcu, na letnjem raspustu 2002 ili 2003, sećam se da mi se film svideo. Ponovo sam ga pogledao u srednjoj školi I tada mi se svideo. Ovih dana sam ga pogledao po treći put i jedino što mogu da zaključim da je ovo zaistasta kvalitetan film. Scenario je odlično napisan, hemija između magarca i Šreka je sveprisutna, pa je njihov odnos dinamičan. Animacija je neverovatna, kao i boje.

Usuđujem se da ocenim ovaj film

9/10

Cinema Komunisto (Mila Turajlić, 2010)

            Ovaj film sam prvi put pogledao neposredno nakon bioskopske distribucije, čini mi se tokom 2012 godine. Sećam se da mi se film tada dopao.

            Danas, nakon par godina, ponovo sam pogledao film i sada mi se sviđa još više. Iako rediteljka filma u intervjuima kaže da želi da u filmu ne daje vrednosni sud, već je delo ostavljeno otvoreno za različite interpretacije, činjenica je ovim filmom pokazuje izvesnu dozu nostalgije za periodom u kojem je ona provela detinjstvo.

            Budući da i sam gajim blago idealizovanu sliku prema ovom vremenu (posebno zbog toga što je sadašnjost izuzetno loša), ovaj film mi se svideo (jer govori o periodu relativnog blagostanja većine stanovnika nekadašnje SFRJ).

            Posmatrajući film delimično objektivno (stavljajući u zagrade simpatije prema periodu istorije koji film obrađuje) mogu reći da je ovo prilično uspeo film. Obimni izvori su vešto imontirani, tako da grade smislenu celinu. Iako je film u osnovi priča o kinematografiji, ona nadilazi ove uske okvire i postaje metafora i time širi svoje okvire. U ovome leži osnovna vrednost filma.

Ukoliko bih zamerio nešto filmu, na prvom mestu je par kadrova koji su ubačeni u film, a koji su, čini mi se, snimani miniDv kamerom, pa su lošeg kvaliteta. Takođe bih zamerio i dupliranje, tj. ponovljena korišćenja određenih kadrova npr. kadar filma Bolje je umeti 1960 na početku filma (u uspeloj motažnoj sekvenci) i kasnije, negde na polovini filma.

Usuđujem se da ocenim ovaj film

9/10