Pored
ovog filma od istog autora pogledao sam i Samsara
(2011), Koyaanisqatsi ( 1982) i Chronos (1985). Svi ovi filmovi su
slični i mogu se nazvati vizelnom poezijom. Značenje slike koje se prikazuju
podložne su različitim čitanjima, samo su ponekad ove slike montirane tako da
jasno ukazuju sopstveni smisao.
Nisam siguran koji mi se od njegovih filmova
najviše sviđa, jer su snimani po istom šablonu, pa sve njegove filmove
posmatram kao jedan. Vizuelno lep film, koji ću možda gledati ponovo, ali na znatno većem ekranu, jer zaslužuje isključivo bioskopski.
Usuđujem se da ocenim ovaj film
8/10
Нема коментара:
Постави коментар