Sommaren med Monika (Ingmar Bergman, 1953)

            Do ovog perioda u svom životu (do svoje dvadeset sedme godine), pogledao sam dosta Bergmanovih filmova, neke i po više puta. Lista je sledeća The Seventh Seal (1955), Wild Strawberies (1955), The Virgin Spring (1960), The Devil’s Eye (1960), Winter Light (1963), Persona (1966), Hour of the Wolf (1968), Shame (1968), The Passion of Anna (1969), Cries and Whispers (1972), Autumn Sonata (1978), Funny and Alexander (1982). Neki od ovih filmova su mi se više svideli, neki manje, ali u načelu sam indiferentan prema većini ovih filmova.

Uprkos svemu, Bergman mi nikada nije postao omiljeni reditelj, iako mu malo šta mogu zameriti.

Poslednji njegov film koji sam pogledao mi je vrlo brzo dosadio, posle dvadesetak minuta, pa sam ga pogledao na premot (ne mogu reći da je film loš, nego da mi filmovi retko drže pažnju kad ih ne gledam u bioskopu, a nisu brzo montirani ili sa preklapajućim dijalozima, odnosno kad su sporijeg ritma).

Ne usuđujem se da ocenim ovaj film.