Film kojim sam bio fasciniran tokom
srednjoškolskih dana pogledao sam, posle duže pauze, ponovo (verovatno treće
ili četvrto gledanje).
I danas vidim zbog
čega mi se ovaj film svideo iako ga verovatno nisam uopšte razumeo. Nisam
siguran ni da li ga danas u potpunosti razumem, ali mi se kao naočiglednije
tumačenje ovog filma nameće da je on krititika konzumerističkog društva SAD-a u
kojem je naš identitet vezan za stvari koje kupujemo. Jedan pojedinac odlučuje
da se pobuni protiv ovakvog stanja stvari ali za to nema hrabrosti, pa stvari imagirani
alter ego koji se na radikalan način bori protiv “sistema“. Osnivanje
borilačkih klubova je u stvari oslobađanje Id-a, dok je sam Tyler Durden
predstavlja dominaciju Id-a, nad Super Egom i Egom. Ovaj film je vrlo lako
analizirati iz psihološke perspektive, pa u nju neću dalje ulaziti. U načelu
meni se ovaj film svideo, nažalost ne kao nekad (verovatno jer predugo traje i
jer su retki filmovi koji me impresioniraju dok ih gledam na 23 inčnom monitoru).
Usuđujem se da ocenim ovaj film
7/10
Нема коментара:
Постави коментар