Film koji mi se u srednjoškolskim danima
izuzetno svideo, pogledao sam ponovo. Ovim filmom reditelj Michel Godry i
scenarista Charlie Kaufman su zaslužili moju potpunu pažnju, pa njihove radove
pratim i danas (željno iščekujem bluray rip Kaufmanove Anomalisije).
Nakon drugog gledanja film me je zabavio,
ali ipak nedovoljno da se u njega zaljubim kao što je, čini mi se, bio slučaj
nekada. Osnovna premisa filma o brisanju sećanja na određenu osobu (jer nas za
nju, pored lepih uspomena, vezuje neko bolno iskustvo) je, verujem, blisko
mnogim ljudima. Ipak, ključni momenat u ovom filmu dešava se kada Džoel (tumači
ga Jim Carrey) tokom operacije brisanja njegove bivše devojke shvata da ipak to
ne želi (jer su snažnije lepe uspomene od onih ružnih), a možda i shvata da je
ljudima potrebno takvo iskustvo da bi mogli da se emocionalno razvijaju. Klementina
je izbrisala Džoela iz svog sećanja i Džoel je izbrisao Klementinu, pa se oni
iznova upoznaju i među njima se stvara hemija. Film se završava sa naznakom da
će ponovo započeti vezu, iako su (preko audio snimaka napravljenih u ordinaciji
doktora (tumači ga Tom Wilkinson) za brisanje sećanja) saznali da su već bili u
vezi. Dakle oni žele da uđu u vezu za koju znaju da će se kad tad završiti jer
su svesni da će pre raskida proživeti neke lepe trenutke zajedno, a možda su i
svesni toga da im je to iskustvo potrebno za emocionalni rast.
Usuđujem se da ocenim ovaj film
8/10
Нема коментара:
Постави коментар