Ovaj serijal sam prvi put gledao tokom druge ili treće godine srednje škole tokom 2006. ili 2007. godine. Sećam se da sam bio fasciniran njime i da mi je vrlo teško pala činjenica da sam zbog nekoliko dana eksurzije propustio neke od epizoda ovog serijala koji se, čini mi se, svakodnevno prikazivao ne RTS-u.
Melodramatičnost mi tokom prvog je prilikom prvog, a verovatno ni tokom drugog gledanja (sredinom fakulteta, pre nekih 12, 13 godina) nije smetala. Danas mi na momente podseća na serijal Selo gori, a baba se češlja Radoša Bajića prema kome sam gaji prezir, ali sada mi je jasno da je on Bajić ipak umetnička duša, koji nema problem sa artikulacijom svojih ideja, ali je forma izražavanja često upitna, tako da je pitanje da li je to što stvara zapravo umetnost. Twin Peaks u ovih prvih osam epizoda kao da ima slične probleme. Izuzetna muzika Ađela Badalametnija previše često podcrtava ono što već vidimo na ekranu, pa emocije deluje prenaglašeno, da ne kažem patetično. Ipak, ovo je dobar serijal, dovoljno neobčan da ću i dalje da ga pratim, iako imam probleme sa fokusiranjem.
Usuđujem se da ocenim prvu sezonu sa
7/10
Нема коментара:
Постави коментар