Ovaj film sam prvi put pogledao pre nekih petnaestak godina. Sećam se da mi se film poprilično svideo i da je 170 minuta koliko traje ovaj film zapravo proletelo. Povremeno sam pomiđljao da bi trebalo ponovo pogledati ovaj film, a nakon Minding the Gap sam odlučio da to definitivno moram uraditi.
Nažalost, ovaj film nisam dovoljno pažljivo pratio i usled neispavanosti sam ga morao pogledati iz dva puta što je definitivno uticalo na moj opšti utisak o njemu.
Ipak ovaj film isijava skromnošću i iskrenošću, tako da je nesumnjivo reč o klasiku. Pogledaću ga svakako još koji put i tada ocena verovatno biti viša. Danas se
Usuđujem da ga ocenim
8/10
Нема коментара:
Постави коментар