Kao srednjoškolac sam bio impresioniran filmom Catch me if you can (Steven Spielberg, 2002) koji odavno nisam pogledao. Ovaj dokumentarac me je podsetio na njega, to je možda njego jedini kvalitet.
Definitivno predugačak, toliko jasno zauzima stranu de stvara kontra efekat, pa umesto saosećanja izaziva blagi prezir prema žrtvama usled njihove površnosti i naivnosti. Ne ulazeći previše u vrednosti koje se u filmu plasiraju, ovo je prilično osrednje ostvarenje koje ne zaslužuje naročitu pažnju (uprkos činjenici da se kao i The Social Dilemma i Minimalism: A documentary about important things bavi temama koje me interesuju)
Usuđujem se da ga ocenim
6/10
Нема коментара:
Постави коментар