Ovaj film mi je poznat još od vremena kada se pojavio na dividiju. Ipak, nikad ga nisam pogledao. Što i nije bila prevelika šteta. Mada verujem da pre devet godina bio manje strog prema njemu. Danas gotovo da osećam blagu mučninu usled pojednostavljenosti i naivnosti ove priče. Gotovo potpuno zanemarivanje razvijanja ženskog lika doprinosi tome da ovaj film u potpunosto izgleda kao dečačka fantazija. Začudo, on kao takav funkcioniše. Verovatno zato što je njegov autor vrlo ograničen, ali je iskren u tome, veruje u ono što priča, ne gubi fokus i tako uspeva da bude ubedljiv. Iskreno sumnjam da ću pogledati još nešto o ovog reditelja. Što se, pak ovog filma tiče.
Ova tri frejma ilustruje neke od nedoslednosti
Jedini ženski lik potpuno pasiviziran, jede grickalice i čeka poruku od možu da mu postane podrška
Usuđujem se da ga ocenim
7/10
Нема коментара:
Постави коментар