недеља, 15. септембар 2019.

Say Anything... (Cameron Crowe, 1989)


Kao srednjoškolac sam veoma cenio rad Camerona Crow-a, sećam se da sam se tih dana snažno emocionalno vezao sa film Vanilla Sky (2001), dok me je film Jerry Magure (1996) privukao kao osnovca – tj. u periodu kada gotovo uopšte nisam razmišljao o filmovima.
Kao malo stariji, negde počekom fakulteta, pogledao sam ono što se smatra najboljim radom ovog reditelja – Alomost Famous (2000). Sećam se da nisam mogao mnogo da zamerim ovom filmu, ali sam ipak ostao ravnodušan prema njemu.
Reference na Say Anything su postale opštepoznato mesto, pa sam odlučio da konačno pogledam ovaj film. Negde nakon tridesetog minuta, učinilo mi se da sam ovaj film već nekada pogledao, ali sam to zaboravio.
Nakon odgledanog filma i dalje nisam bio siguran da li sam ovaj film već pogledao ili ne, ali ono što mi je sasvim bilo jasno, je da je ovoj sasvim osrednji film koji upkos tome što uspešno funkcioniše, ne uspeva da dosegne dubine.
Da sam ga pogledao pre desetak godina, možda bih bio oduševljen ovim filmom.
Danas,









Usuđujem se da ga ocenim
6/10

Нема коментара:

Постави коментар