Do sada sam od ovog reditelja pogledao
više filmova There’s Something About Mary (1998) sam kao dete dosta voleo Dumb
and Dumber (1994), Me, Myself and Irene (2000) i The Heartbreak Kid (2007) sam
pogledao ka srednjoškolac i mislim da mi se ovi filmovi ni malo nisu dopali.
Poznavajući rad ovog reditelja, od
njegovog novog filma nisam očekivao mnogo.
Nakon odgledanog filma nisam ni dobio
mnogo.
Ipak, moram da priznam da je ovo vrlo
ujednačen film koji se dotiče nekih ozbiljnih tema, ali ih naravno tretira na
vrlo kovencionalan, mejnstrim način.
Uprkos uspešnoj realizovanoj izvrnutoj
dinamici u kojoj je bela osoba prosta a tamnooputa otmena (po čemu ovaj film
umnogome podseća na Žikinu dinastiju), ovaj film nema naročitu težinu.
Konekcija koja se uspotavlja između crnog
Dr. Shirley i Dolores je vrlo indikativna. Ove dve osobe se spajaju u jednu. On
je crni potčinjeni pijanista homoseksualac, ona je neobrazovana, neemancipovana
domaćica – sluškinja. Emancipacija koju proživljava pijanista i pomeranje na
društvenoj lestvici zahvaljujući profesionalnoj karijeri nije potpuna jer se on
postaje prijatelj sa neotesanim pripadnikom radničke klase i biva izjednačen sa
njegovom ženom – belom domaćicom.
Verujem da ljudi u holivudskim krugovima smatraju
da nosi snažnu radikalnu političku poruku, ali ovaj film meni deluje duboko
konzervativno.
Činjenica da je ovaj film dobio nagradu
Akademije za najbolji film govori nam o političkoj neprosvećenosti članova
iste.
Budući da je ovoj verovatno najbolji film koji
je režirao Peter Farelly da je na
momente vizuelno vrlo lep pa me je svojim bojama podestio na Hičkokov Trouble
with Harry (1995)...
Usuđujem se da ocenim ovaj film
7/10
Нема коментара:
Постави коментар