Three Billboards Outside Ebbing, Missouri (Martin McDonagh, 2017)

Rad ovog reditelja mi je poznat od ranije.

 Već sam odavno pogledao njegove In Bruges (2008) i Seven Psychopats (2012).

Prvi film sam pogledao negde u vreme kada se pojavio na dividiju, dok sam drugi pogledao u vreme njegovog bioskopskog prikazivanja. Sećam se da su mi se ti filmovi u tom trenutku svideli, iako nisam uspotavio naročito snažnu emocionalnu vezu sa njima.

To je donekle slučaj i sa ovim filmom.

Sasvim pristojno režiran, film funkcioniše, ali iako dobar za mene je ovaj film potpuno isprazan.

Likovi su do te mere stilizovani da gube kontak sa realnošću. Ipak, glavni problem je što uprkos visokoj stilizaciji ovim likovi nastoje da izazovu empatiju, ali budući da to retko ide zajedno – likovi (pa i sam film) ostaju u nekom međuprostoru.

Ovaj film kao da se trudi da bude poseban i emocionalno vrlo snažan, ali ga prevalika doza stilizacije (kojom je omogućila stvaranje vrlo intersantnih likova) sprečava u tome.

Čini mi se da su njegovi prethodni filmovi bili razigraniji i da se sebe dožiljavali manje ozbiljno.

To sa ovim filmom nije slučaj, jer su njegove pretenzije bile znatno ambicioznije.

Njegov uspeh govori da su one ostvarene.

Uprkos tome

Usuđujem se da ga ocenim sa

7/10