Ovim delom pored
filma Nemirni (1968) i Zazidani (1969) Rakonjac je, po meni,
pokazao da je nezasluženo zanemaren kao autor. Definitivno je jedan od
najboljih jugosloveniskih reditelja, pa zaslužuje da se pominje isto toliko
često kao Pavlović, Makavejev, Žilnik....
Slično
kao u filmu Zazidani korišćenje
širokih uglova kamere utiču na distorziju prostora i lica, što stvara izvesnu osećanje
neposrednosti, pa i nelagodnosti koja ima funkciju u samoj temi kojom se ovaj
film bavi. Film mi se svideo, pogledaću i ostale Rakonjčeve filmove.
Usuđujem se da ocenim ovaj film
8/10
Нема коментара:
Постави коментар