Das boot (Wolfgang Petersen, 1981)

 Iako sam kao dete veoma voleo The NeverEnding Story (1984), nisam siguran da li sam ikada cenio rad ovog reditelja.

Filmove Troy (2004) i Poseidon (2006), sam pogledao negde u vreme kada su se pojavili na dividiju, ali nisam bio naročito impresioniran. Das boot mi je dugo na listi filmova koje treba pogledati, ali me nikada nije naročito privlačilo da ga pogledam. Ipak, iako sam doaunlodovao director's cut koji traje gotovo 210 minuta, odlučio sam da konačno probam da ga pogledam. Verovao sam da će biti teško da mi drži pažnju, tako je i bilo. Nisam ga pažljivo gledao, ali sam ga doživeo kao film sa snažnom antiratnom porukom, kojem se malo šta može zameriti. Sam kraj filma koji simbolizuje besmislenost rata je vrlo efektan. Pokušaću da se vratim ovom filmu nekada, ali tada ću definitivno pogledati kraću verziju. Budući da sam ovaj film vrlo nepažljivo gledao.

Ne usuđujem se da ga ocenim. 

Stvorenje iz močvare Knjiga 4

 Priče iz knjige 3 se nastavljaju u sličnom maniru bez prevelikih promena. Kvalitet je nepsporan.

Dylan Dog Superbook 7

 Sve tri priče su korektne.

Lilika (Branko Plesa, 1970)

 Ovo je prilično uspešan rediteljski debi. Priča je jednostavna, ali vrlo živahna, verovatno zahvaljujući glavnoj glumici. Film obrađuje teme netipične za tadašnje filmove, tako da je moguće svrstati ga u crni talas domaće kinematografije. 

Usuđujem se da ga ocenim

7/10

San (Mladomir 'Purisa' Djordjevic, 1966)

 Ovo je treći film ovog reditelja koji sam pogledao. Za razliku od Leto je krivo za sve, ovo osvarenje deluje kao da ima veću težinu. Iako ga nisam posvećeno gledao, pa ga s toga nedovoljno razumeo, neke scene su pokazale da ovaj reditelj ima šta da kaže i da to uspeva da učini na adekvatan način. Pogledaću i ostala ostvrenja ovog reditelja. Što se ovog filma tiče

Ne usuđujem se da ga ocenim

Dylan Dog Superbook 6

Mislim da je ovo prvi put kako čitam ove tri priče i sve su tri su zadovoljavajuće zabavne

 

Funny Girl (William Wyler, 1968)

Reditelj ovog filma je potpisan kao reditelj filma Ben - Hur (1959), The Best Years of our Lives (1946) i Roman Holiday (1953). Prvi film sam voleo tokom čitavog odrastanja i verujem da mi je dugo bio jedan od omiljenih, tako da zaslužuje ponovni pogled. Druga dva sam pogledao tokom srednje škole i nisam bio naročito impresioniran njima. 

Wyler je rođen početkom 20. veka i ima preko 60 godina kada pravi ovaj film - to se vidi. Iako korektan i na momente vrlo  duhovit, film je previše spor i odmeren u tretiranju odnosa između likova. Film me podsetio na A Star is Born, ali u poređenju sa njim deluje kao manje kompleksno ostvarenje. 

Radnja film prati život američke komičarke Fanny Brice, koja mi je do sada bila potpuno nepoznata. 

Usuđujem se da ocenim ovaj film 

7/10

One Flew Over the Cuckoo's Nest (Milos Forman, 1975)

 Pored ovog filma koji mi je bio privlačan od samog detinjstva, voleo sam i druge Formanove filmove, Amadeus (1984), Hair (1979), The People vs. Larry Flint (1996) i Man on the Moon (1999). Sećam se da sam Domu kulture stude tski grad, pogledao i rane Formanove radove Black Peter (1964) i The Fireman's Ball (1967). Prvi mi se svideo, drugi i ne baš. 

Što se tiče Leta iznad kukavičijeg gnezna, njega sam pogledao više puta, i uprkos tome što obrađuje teške teme, čini mi se da sam uživao. Identifikacija sa likom koji tumači Džek Niklson nikada nije izostajala.

Danas, kada film gledam ponovo nakon verovatno petnest godina, ovaj film me naročito ne impresionira. Bez sumnje ovo je filmski klasik, ali meni danas nije toliko relevantan. Način na koji obrađuje temu mentalnih poremećaja deluje kao banalizacija. 

Uprkos činjenici da su pojedini likovi vrlo dobro razvijeni i ubedljivi, nisam uspeo da potpuno uronim u ovaj film. Ali su pojedine scene i dalje vrlo snažno prenose značenje, tako da se

Usuđujem se da ga ocenim

8/10 

Perfume: The Story of a Murderer (Tom Tykwer, 2006)

Reditelj ovog filma mi je bio poznat po filmu Lola rennat (1998) za koji sam, čini mi se voleo kao klinac.

Za film Parfem sam saznao još u vreme njegovog snimanja, kroz čitanje časopisa Total Filma kojem sam u to vreme bio vrlo posvećen. Sećam se da sam tu saznao podatak da je film zasnovan na omiljenom romanu Kurt Kobaina. Možda je to uticalo da mi se film svidi kada sam ga pogledao prvi put (negde u vreme kada se pojavio na dividiju).

Pored ova dva pomenuta filma, gledao sam i segment ovog reditelja u filmu Paris, j 'teme čega se gotovo ne sećam i film Cloud Atlas (2012) koji sam pogledap kada se pojavio u bioskopu, ali se sećam da mi je bio gotovo nepodnošljiv.

Ipak, film Parfem mi i danas deluje solidno, tako da se 

Usuđujem da ga ocenim 

8/10