четвртак, 22. децембар 2016.
среда, 21. децембар 2016.
The Prestige (Christopher Nolan, 2006)
Jedan
od omiljenih srednjoškolskih filmova pogledao sam ponovo.
Prvi
put sam ga pogledao najverovatnije u martu 2007. godine. Sećam se da sam bio oduševljen,
verovatno bi u to vreme rekao da mi je Nolan omiljeni režiser, a The
Prestige omiljeni film.
Danas,
gotovo deset godina kasnije, ovaj film je ostavio znatno slabiji utisak na
mene.
Na
čisto kognitivnom nivou ovaj film funkcioniše, priča je interesantna,
nelinearna montaža uspešna – tako da razumem zbog čega sam ovaj film nekad
obožavao.
Na
emocionalnom nivou, ovaj film me je, danas, ostavio ravnodušnim, tako da....
Se
usuđujem da ga ocenim
7/10
South Park Dvadeseta Sezona (Trey Parker, Mat Stone, 1997 - )
Sasvim
pristojna sezona, ali boluje od istih preoblema, kao i poslednjih desetak
sezona. Nije više autorska u pravom smislu te reči.
Prvih
nekoliko sezona zaista predstavljaju posebni autorski univerzum sa kojim se sa
zadovoljstvom upoznajemo.
Poslednje
sezona su više inteligentni komentari na aktuelna dešavanja u društvu. Konkretno,
poslednja, dvadeseta sezona nastavlja u tom stilu, pa nije naročito
osvežavajuća ili originalna.
Ipak,
South Park je i dalje serijal koji ima smisla gledati.
Usuđujem
se da dam ocenu
7/10
четвртак, 8. децембар 2016.
недеља, 4. децембар 2016.
U raljama života (Rajko Grlić, 1984)
Rajko Grlić, zbogg svog rada na
seriji Grlom u jagode, zaslužuje moje
večno poštovanje.
Pre par godina pogledao sam Karaulu,
a budući da se u bioskopu trenutno prikazuje njegov novi film Ustav republike Hrvatske odlučio sam da
pogledam još neke njegove radove.
Ovaj film mi se umereno svideo,
kadrovi nisu naročito inventivni, ali je film fino napisan, pa i vrlo često
ukusno komičan.
Usuđujem se da ga ocenim
7/10
Ljubavni život Budimira Trajkovića (Dejan Karaklajić, 1977)
Budući da sam bio oduševljen
filmom Bubašinter, odlučio sam da po
prvi put pogledam ovaj film koji je, po tematici sličan već pomenutom fimu. Ipak,
ovo je daleko slabije ostvarenje.
Film na znatno konvencionalniji
način obrađuje temu prvog stupanja u seksualne odnose, zbog toga je
prijemčiviji za širu publiku, ali istovremeno odaje utisak mlakog filma.
Tehnički je savršeniji od filma Bubašinter,
ali istovremno dosadniji i često patetičan. Bubašinter
je siroviji, pa deluje iskrenije, ovom filmu sve ovo nedostaje.
Ipak film je sasvim pristojan,
pa ću pogledati i ostala ostvarenja Dejana Karaklajića.
Usuđujem se da ga ocenim
7/10
P.S.: Svidelo mi se to što je
film sniman u tada novoizgrađenim kulama na Konjarniku. Frejm koji sam izdvojio,
deo je kadra koji mnogo govori o stanju u tadašnjoj SFRJ (socijalne
nejednakosti, industrijalizaciji...)
Wiener-Dog (Todd Solondz, 2016)
Od ovog reditelja sam pogledao Palindroms pre nekih 6-8 godina, ne
sećam se kakav je utisak ostavio na mene što nikako ne ide u prilog tom filmu.
Weiner-dog sam pogledao u sklopu XXII FAF-a u bioskopskoj sali Parobrod kulturnog
centra, projekcija je bila u utorak 29.11.2016 u 21i30 cena kate 150 dinara. Sala
je bila puna do poslednjeg sedišta. Sala je mala, ali udobna.
Ovo je britka i zabavna crna
komedija kojom je ovaj reditelj skrenuo pažnju na sebe. Odgledaću i njegov Happines koji mi godinama stoji u
vočlisti.
Usuđujem
se da ocenim ovaj film
8/10
четвртак, 1. децембар 2016.
Slika i njeno tumačenje (Martina Žoli, Clio, 2004)
Pročitao prvih 70 strana, deo o semiotici sam razumeo, pa mi se i svideo, kasnije je knjiga postala
nerazumljiva. Vratiti se nekada.
Elementi semiologije (Rolan Bart, XX vek, 2015)
Čitao samo početak, nisam razumeo. Posvetiti nekad više
vremena.
Neotpravlennoe pismo (Mikhail Kalatozov, 1960)
Film
neverovatne vizuelne lepote koji sam gledao sa smanjenim nivoom koncentracije
(pospan). Izuzetno je režiran i vrlo uspeo, pa ću svakako pogledati i ostale
radove ovog reditelja (Sećam se da sam pre nekih šest, sedam godina pogledao
Lete Ždralovi i da mi se tada taj film nije ni najmanje svideo – patetičan i
dosadan).
Usuđujem
se da ocenim ovaj film
9/10
Bubašinter (Milan Jelić, 1971)
Rediteljski
debi Milana Jelića, autora čiji kasniji filmovi nisu uspeli da dostignu nivo
njegovog prvenca (pogledao sam još Rad na određeno vreme 1980 – pristojan film
i Špijun na štiklama 1988 - prilično loš film). Za kvalitet filma je verovatno
zaslužan dobar scenario (Gordan Mihić i Ljubiša Kozomara), mada je Jelić
definitivno pokazao određeni talenat za kadriranje komičnih scena (scena
prilikom prodavanja pogrebne opreme).
Kao
referenca na Četristo udaraca, poslednji zamrznuti kadar se uspešno
uklopio kao metafora za odrastanje.
Da
bih se uverio u Jelićev talenat ili nedeostatak istog pogledaću i njegove
ostale filmove. Sam film je ipak neverovatno uspeo, jedan od mojih omiljenih domaćih.
Usuđujem
se da ga ocenim 10/10